AIM
  • all articles of same date
  • articles of same date and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 20 MAY 1995 22:29:23 GMT

    INTERVJU: MUHAMED SACIRBEJ, AMBASADOR RBiH U UN

    UNPROFOR POSTOJI SAM ZBOG SEBE

    AIM SARAJEVO, 20.05.95. * Gospodine Sacirbej, da krenemo s gorucim pitanjem. Zasto, po vasem misljenju, UNPROFOR odbija angazirati snage NATO-a u sarajevskoj zoni iskljucenja?

    - Njihovo zvanicno obrazlozenje je strah od posljedica angazovanja NATO-a, donosno strah od odmazde nad njihovim vojnicima na terenu. Ja mislim da oni tu grijese, jer sto se vise pokazuju nespremnim da odgovore na napade Karadzicevih pobunjenika na njihove vojnike i civile u BiH, to se vise pokazuju nemocnim i postace sve laksi i sve cesci cilj napada.

    * Generalni sekretar Ujedinjenih naroda Bhutros B. Ghali iznio je cetiri moguce opcije buducnosti snaga UN-a u Bosni - zadrzavanje postojeceg stanja, odlucniji vojni odgovor, povlacenje i prerasporedjivanje, odnosno smanjenje snaga na terenu. Koja je od ove cetiri opcije naprihvatljivija za bosansku Vladu?

    - Prvo moram reci da to nisu jedine moguce opcije. Gospodin Ghali je navedene alternative domislio iz ugla koji, bojim se, nije bas najpovoljniji za BiH. Recimo, sam francuski ambasador u New Yorku je rekao da njegova zemlja ne smatra da su ove cetiri opcije i jedine moguce. Oni smatraju da bi UNPROFOR trebao postati vise mocan kako bi mogao odgovoriti na srpske provokacije. Ova cetvrta opcija koju ste spomenuli moze, s jedne strane, znaciti prelaznu fazu ka potpunom povlacenju, ili pak zatvaranje prema mandatu UNPROFOR-a koji je jos nizih ovlascenja nego ovaj dosadasnji. To je sementiranje na madatu "odrzavanja mira". Problem je u tome sto smo mi jos ranije dobili obecanja o jacem mandatu snaga UN-a u zamjenu za zahtjev o dizanju embarga na naoruzanje, nesto kao kompenziju. Mi cemo u slucaju marginaliziranja UNPROFOR-a biti prisiljeni da upozorimo na moguce posljedice. Najvaznije je koje su druge opcije zastite civila u BiH. Takoder, potrebna je mnogo veca ozbiljnost u provodjenju onoga sto je vec rezolucijama donesseno. Neozbiljno je jedan dan reci da ce UNPROFOR braniti sigurnosne zone i ljude u njima, a potom jednostavno izjaviti da ih nisu spremni braniti ne libeci se, pri tom, oduzeti oruzje braniteljima, stanovnicima odredjenog grada.

    * Ako je u nas tacno citiran, gospodin Ghali je rekao i da je problem u tome sto nema jasne definicije sigurnosnih podrucja.

    - Oni forsiraju koncept demilitarizacije 'safe' zona. Administracija UN-a smatra da je pravo bosanske vojske na oruzje u tim zonama nekako "nejasno". Nama to, naravno, nije nejasno. Kada je Rrezolucija o sigurnosnim zonama bila usvojena francuski je ambasador na sastanku Vijeca sigurnosti izjavio da se ta Rezolucija usvaja s ciljem pomaganja bosanskoj vladi da sacuva civile i svoju teritoriju. S druge strane , mi ne smijemo ici u koncept potpune demilitarizacije tih zona ako unprofor govori (sto se na terenu upravo i dogadja) da su prvi po vaznosti njihovi vojnici pa onda nasi civili i teritorija. Ako se hoce demilitarizirati neka zona, onda se za gradjane i teritoriju moraju imati prioritetna i najveca odgovornost, a njihovi vojnici odmah za tim. Preovladjujuce je, medjutim, misljenje u UNPROFOR-u danas da su oni sami najvazniji sebi, a za ostale (zbog cega postoje) ako sta uspiju uciniti.

    * Sto bi se, po vama, desilo na terenu u BiH ako bi se UNPROFOR poceo povlaciti?

    - To je vrlo tesko precijeniti. Pitanje je pod kojim bi se okolnostima UNPROFOR povlacio, i koliko ce nama biti dopustena mogucnost da se pripremimo za tu situaciju. Civili bi sigurno bili u velikoj opasnosti. No, takva bi odluka mogla znaciti da ce bosanska vlada dobiti pravo i na oruzje i na odbranu, koje joj je do sada uskracivano.

    * Sto mislite kako bi se u slucaju povlacenja snaga UN ponasale Karadziceve snage?

    - To ovisi o tome kakve ce im prijetnje biti upucene u cilju njihova nenapadanja. Ako to ne bude ozbiljno uradjeno, u opasnosti bi bilo i osoblje UNPROFOR-a i sigurnosne zone.

    * Cini se da postoje razlike u misljenju izmedju UN oficira na terenu i onih iz administracije.

    - Gospodin Ghali misli da ne bi trebalo pojacavati mandat snagama UN-a, i u tom je stavu od svih u UN-u najradikalniji. Cak je i u zemljama cije se trupe nalaze na terenu puno veca spremnost za jacanje mandata, sto je ipak logicno jer bi tako postali mocni u odgovoru na napad. No, u opredjeljivanjima za ovu ili onu opciju svakako su kljucni i razlozi politicke prirode. U nekim glavnim evropskim gradovima postoji, po mom misljenju, neka vrsta trajne nesposobnosti za aktivniji odgovor agresiji. Ghali na BiH gleda kao na trajnu politicku i ekonomsku brigu za UN. Ekonomsku, jer je UNPROFOR jako skup a jos se ne vidi kraj njegovom poslu. Nasa vlada nije bila ta koja je birala put UNPROFOR-u i stalno smo ponavljali da on nije najefikasniji odgovor na agresiju i genocid. No, odluka je bila njihova, a sada sami pricaju kako je UNPROFOR previse skup i neefikasan!? Ako je to vec tako, onda trebaju pronaci druge nacine koji su efikasniji i koji vise odgovaraju situaciji. U svemu ovome, svakako, ima uticaja i cinjenica da ce Ghali pokusati da dobije jos jedan mandat generalnos sekretara UN-a. Mnogi, naime, smatraju da sve duzi boravak UNPROFOR-a u BiH sve vise pokazuje njegovu neefikasnost, sto je za Ghalija, u trenutku kada trazi glasove za novi mandat, veoma nezgodno. Zato on ima svoj licni interes da se UNPROFOR povuce iz BiH. Bosna i Hercegovina je, zapravo, najveci poraz UN- a u posljednjih pedeset godina.

    * Procjene su da bi povlacenje snaga UN-a kostalo, takodjer, nekoliko milijardi dolara, te da bi se moralo angazirati cetrdesetak hiljada vojnika. Kako niko nije spreman da izdvoji potreban novac, nisu li UN trupe u BiH u prilicno nezavidnom polozaju? Gotovo da ih je nemoguce, bez velikih i vojnih i novcanih ulaganja, iz BiH i izvaditi!

    - Da, situacija je sigurno veoma komplicirana, zbog ekonomskih, politickih i drugih razloga. Pitanje UNPROFOR-a vise nije samo pitanje efikasnosti u donosenju mira za BiH, nego je postalo daleko sire. Mnoge bi vlade u slucaju povlacenja UN snaga morale objasnjavati svojoj javnosti otkuda taj radikalni zaokret u politici, odnosno morali bi priznati da da je cijela njihova politika prema BiH bila greska. Zato se ne moze lako odgovoriti na postavljeno pitanje.

    * Kako su u UN-u primljeni uspjesi bosanske armije na terenu?

    - Neki su te uspjehe zeljeli predstaviti kao nesto sto je uznemirilo situaciju, odnosno usporilo mirovni proces. Moja je misija bila do sada uspjesna u naporu da objasnim da je to legalna vojna akcija legalne vlade, i da imamo pravo braniti ne samo nase civile nego i teritorijalni integritet cijele drzave. Svi se, nadalje, boje da vece borbe ne dovedu do vece nesigurnosti UNPROFOR- i mozda do vece nesigurnosti za cijelu regiju. Medjutim, ja mislim da svi razumiju da niko ne moze ocekivati od bosanskohercegovacke vlade i Armije BiH da ceka da London, Moskva, Pariz ili Washington isposluju veci pritisak na Pale u prihvatanju mira. Na kraju, oni ni do sada nisu pokazivali spremnost da na Pale izvrse kljucan i efikasan pritisak - zasti bi smo onda vjerovali da ce to sutra biti spremni uciniti?

    * Kako gledate na trenutne aktivnosti Kontaktne skupine?

    - Ocito je njihova trenutacna aktivnost okupirana nastojanjem da se uspostave odnosi Sarajeva sa Beogradom, da se izdejstvuje Milosevicevo priznanje kako bi se sto efikasnije izolirao Karadzic. Medjutim, Milosevic jos ne pokazuje ozbiljnu namjeru da na tom planu ucini nesto konkretno. Dakle, mi podrzavamo ciljeve KOntaktne skupine, ali s razlogom sumnjamo u njenu efikasnost.

    * Da li se nesto u americkoj politici prema BiH promijenilo?

    - Ne u posljednjih sest mjeseci. Mi imamo podrsku SAD, medjutim, pitanje je pitanje je da li je ta podrska vaznija od sporova koje bi u provodjenju svojih namjera SAD imala sa Francuskom, Engleskom i Rusijom.

    ZEHRUDIN ISAKOVIC