AIM: start



SAT, 20 JUL 2002 12:52:21 GMT

Ekoloska katastrofa preti Velesu

Topionica zagadjuje grad kao 3,8 miliona automobila

AIM Skopje, 19.07. 2002.

Jedan grad tiho umire. Godinama. Njegova pluca, tkivo, krvotok, decenijama zagadjuje obliznji metalursko-hemijski kombinat, ne dajuci mu ni za tren da uzme malo cistog vazduha.

Veles, mali graduc na severoistoku Makedonije, postao je sinonim nebrige ljudi, nasilja, destrukcije i svakodnevnog ataka na zivotnu sredinu.

Agonija ovog pitomog gradica pocela je pre tridesetak godina, kada je u njegovoj neposrednoj okolini izgradjen Metalutsko-hemijski kombinat "Zletovo". Kao po starom dobrom obicaju socrealizma, ali i prakticiranja danasnje makedonske vlasti, Kombinat je otvoren uz pompu, secenjem crvene pantljike i nezaobilaznim sampanjcem. Osmehe brojnih ljudi i njihovu radost, za koje je Kombinat, u kome su nasli uhljebljenje, znacio egzistencijalni opstanak, nekoliko godina kasnije zamenila je tuga, bes i strah za njihovo potomstvo. Ne slucajno i ne bez razloga. Ovaj nekadasnji industrijski gigant preko noci je postao najveci zagadjivac zivotne sredine u Makedoniji, sireci iz svojih odzaka nevidljivu smrt.

Sa tom cinjenicom, Velesani su godinama ziveli bez da se ikome pozale. Iako ih je bilo strah za svoje zdravlje, jos vise su se bojali zatvaranja Kombinata, sto bi znacilo da bi bez materijalne podkrepe ostale hiljade ljudi. Medjutim, kada je dara prevrsila meru, a stpljenju dosao kraj, Velesani su podigli svoj glas. Zestoko, horski, trazeci od odgovornih da u Kombinatu postave filtere i sprece ekolosku katastrofu koja im je vec bila na samom pragu.

Na zalost, ocajnicki vapaj Velesana nije imao ko da cuje. Nemocni, oni su masovno poceli da se iseljavaju iz svog rodnog grada. Pre nekoliko godina novine su odjednom "preplavili" brojni oglasi u kojima su se, bukvalno, bud-zasto prodavale kuce u Velesu. Tako se, recimo, za svega 17.000 nemackih maraka mogla kupiti nova kuca od 120 kvadratnih metara zajedno sa okucnicom. Svoje stanove pristojne kvadrature, Velesani su masovno menjali za duplo manje u bilo kom drugom gradu Makedonije, samo sto dalje od Velesa. Oni koji su imali dovoljno novca i gde da pobegnu, otisli su. Vecina ih je, ipak, ostala u Velesu, gradicu, koji ne slucajno nazivaju makedonski Bopal.

U jednoj ekoloskoj studiji, koju je jos pre pet godina izradila Agencija za tehnoloski razvoj i ekolosku zastitu "Atraz", izneti su frapantni podaci: Veleska topionica, olovom, u proseku grad zagaduje kao 3,8 miliona automobila. To je vise nego duplo od dozvoljenih standarda koji, recimo, vaze u Velikoj Britaniji, zemlji iz koje potice tehnologija "Imperijal smelting", koja se koristi u topionici "Zletovo".

Osim toga, od pocetka rada Kombinata do 1995.godine, veleska topionica je "izgubila" 62.000 tona cinka, 47.300 tona olova, 967 tona kadmijuma, 120.000 tona sumpora i 240.000 tona ugljen dioksida. Drugim recima, topionica je ekosistem svoje okoline "obogatila" za 5,6 procenata cinka, 10 odsto olova, 18,2 procenata kadmijuma i 16,2 posto sumpora. Biljana Manaskova - Surkova, aktivista ekoloskog drustva "Vila Zora" iz Velesa zabrinuto kaze da je kolicina olova i kadmijuma toliko velika da ni sam Bog ne zna koliko je mnogo zagadjen ekosistem grada. Veliki problem je i deponija zgure, na kojoj se nalazi 12.640 tona olova, sto je duplo vise nego predvidjenim planom izgradnje kapaciteta. Ova kolicina zgure, koja se od 1973.godine talozila do danas, tokom vremena prelazi u tecnu formu, koja bukvalno ubija zemljiste i zivotnu okolinu. Kada se sve to kombinuje sa otrovnim izduvnim gasovima, onda postaje jasno zbog cega je Veles najopasnije mesto za zivljenje u Makedoniji.

Broj oblelih od kancerogenih obolenja u Velesu je za 69 procenata veci od makedonskog proseka, a rapidno raste broj obolelih od astme, bronhopneumonije, anemije...Sve to dovodi do povecane smrtnosti dece i starijih osoba. Drustvo roditelja koji se brinu o zdravom pokoljenju iz Velesa sa ovim cinjenicama, sredinom maja ove godine, upoznali su i makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog, moleci ga da pomogne gradu koji polako umire. Trajkovski je obecao da ce uloziti sav svoj autoritet kako bi se konacno resio 30-togodisnji problem koji gradu stvara veleska topionica.

U medjuvremenu, Drustvo roditelja za brigu o zdravom pokoljenju zakucalo je i na vrata premijera Ljubca Georgievskog sa novim, jos zastrasujucim podacima. Oni vele da se dva deteta lece u Drzavnoj bolnici u Skoplju sa dijagnozom tumur na mozgu i karcinom linfnih zlezdi. Od sefa drzave i premijera oni su za njih zatrazili pomoc od dve hiljade evra, jer njihovi roditelji nisu u stanju da im kupe neophodne lekove za citostaticku terapiju.

Osim toga, Drustvo iz Velesa raspolaze informacijom da je jedna osmomesecna beba rodjena sa malformacijom desnog oka, da je druga tromesecna beba rodjena sa glavom vecom od normalne, sa otvorenom ranom na ledjima i paraliziranim nogama, da je pre nekoliko meseci rodjeno dete bez koze na stomaku...Aktivisti Drustva isticu da je kod jedne bremene zene otkriven karcinom na dojci, a druga je u petom mesecu bremenosti nasilno morala da abortira zato sto je utvrdjeno da njen plod nije imao kosti na glavi...

Sve je to - kazu zabrinuti roditelji 15.000 veleske dece i omladinaca - posledica enormnog i kontunuiranog zagadjivanja Velesa teskim metalim, koji decenijama nekontrolisano "cure" iz topionice. Identicnog misljenja je i gradonacelnik Velesa, Ace Kocevski, koji ogorceno dodaje da drzava gotovo nista ne preduzima da bi se spasio grad koji polako umire. Zato i on, kao i gradjani i ekolozi insistira da se na Topionicu stavi katanac, ili da njene makedonske i strane gazde konacno pocnu da primenjuju standarde za zastitu zivotne sredine koji vaze u celom civilizovanom svetu. Ukoliko ne izadju u susret njihovim zahtevima, Velesani su zapretili da ce preduzeti daleko radikalnije mere od dosadasnjih mirnih protesta,a predstavnici lokalne samouprave opstine Veles od drzave traze nadoknadu stete od cak milijardu i petsto miliona denara. Medjutim, zdravlje ljudi se nicim ne moze nadoknaditi.

DUSAN JOKSIC