AIM: start



SAT, 20 JUL 2002 13:10:42 GMT

Moze li parlament biti gori?

Treci saziv makedonskog parlamenta zavrsio je radom serijom skandala koji cini se najmanje su uzbudili ovdasnju javnost. Najprije su doneli odluku po kojoj se svako glasanje novcano stimulira, zatim su po ceo dan "stancali" zakone. Da bi izigrali zakon partije na vlasti dvoje buducih clanova Drzavne komisije su najprije izabrale za sudije Vrhovnog suda. Potpretsednik parlamenta iz redova VMRO-DPMNE izabran je za clana Republickog sudskog saveta, koji "zari i pali" nezavisnim sudstvom. Sve se to dogadjalo u sjeni tvrdnje jednog parlamentarca da ga je pre 2 godine partija na vlasti pokusala potkupiti da glasa za poverenje vladi.

AIM Skopje, 19.07.2002

U samo nekoliko zadnjih dana rada clanovi makedonskog parlamenta su se potrudili da sebe postave na mesto koje su i zasluzili svojim cetrigodisnjim radom. Suoceni faktom da nisu zavrsili sve sto su zapoceli uglavnom zbog svoje poslovicne neazurnosti - nedostatka kvoruma - posegli su za skandaloznim resenjem: nadlezna parlamentarna komisija donela je odluku po kojoj se stimulira svako "dizanje ruke". Odluceno je da se glasanje za usvajanje odluke, zakona i sl. stimulise sa 100 (nesto vise od euro i po), a izjasnjavanje po amandmanu sa 50 denara. Novine su izracunale da revnosni glasaci mogu svoje mesecne place povecati i za 50 otsto.

Nakon toga, parlamentarna vecina je "doskocila" novom izbornom zakonodavstvu. Naime, opozicija i pozicija su se dugo vremena raspravljali - cak je parlament bio blokiran - oko toga ko moze biti clan Drzavne izborne komisije(DIK). Opozicija je zahtevala da se oni mogu birati iz redova poznatih pravanih ekserata, ne samo iz redova clanova Ustavnog i Vrhovnog suda. Na kraju se doslo do kompromisa: predsednika komisije imenuje predsednik drzave, dok se clanove, koje bira parlamentarna komisija, kandidiraju partije i to po jednog iz redova clanova Ustavnog ili Vrhovnog suda i jednog iz redova poznatih pravnika. Naravno da se unapred znalo da ce u formi "poznatih pravnika" partije u komisiju uvrstiti svoje partiske ljude, dok se smatralo da ne postoji veliki manevarski prostor da sudije budu njihovi ljudi (najvise zbog odbijanja sudija da budu proglaseni bliskim partijama). Ali VMRO-DPMNE i DPA su iznasle nacin da i ovi clanovi DIK budu partiski ljudi. Koristeci vecinu u parlamentu one su najprije za clanove imenovale dvoje svojih ljudi koji su bukvalno nakon toga izabrani za clanove DIK. Vladajuce partije su cak oragnizovale izlazenje Sluzbenog lista u pauzi sednice izmedju dva izbora, jer po zakonu izbor za clanove Vrhovnog suda vazi nakon sto se izbor objavi u Sluzbenom listu!

U zadnjih nekoliko dana rada parlamenta, njegov clan iz redova Partije za demokratski prosperitet Sefedin Haruni izasao je u medije sa tvrdnjom da ga je vladajuca VMRO-DPMNE u toku 2000 godine pokusala potkupiti davsi mu 43 000 nemackih maraka da bi glasao za poverenje vlade Ljubco Georgievskog. U vreme kada je ona dozivljavala teske momente izlaskom Demokratske alternative iz njenih redova i pokusaja opozicije da formira novu vecinu u parlamentu, vreme u kojoj je svaki glas u parlamentu bio potreban da bi opstala na vlasti. Haruni je pokazao i fotokopije 43 novcanica i objasnio da je imao prave muke da novac vratio visokom funkcioneru vladajuce partije koji mu ga je dao. Poznato je i to da je tom prilikom vise opozicionih poslanika poddrzalo vladu. Mada ovakva krivicna dela ne zastarevaju najmanje 5 godina i imajuci u vidu da optuzuje clan najviseg organa vlasti u drzavi, smesnio deluje izjava nadleznog javnog tuzioca koji je izjavio da nece poduzeti nista jer je Haruni pogresio tako sto nije stvar obelodanio tada kada se dogodila.

Bukvalno zadnjeg dana svoga rada, parlamentarna vecina, nakon dvodnevnog otezanja opozicije beskrajnim diskusijama i igrama sa kvorumom, je ipak uspela u svojoj nameri da potpretsednika Sobranja iz redova VMRO-DPMNE Tomislava Stojanovskog izabere za clana Republickog sudskog saveta. Ovaj savet, kojeg bi trebalo sacinjavati pravni eksperti sa pravosudnim iskustvom, treba biti jedan od temelja nezavisnosti sudstva od uticaja dnevne politike. I ne samo to. Interesantan je ugao gledanja nedeljnika za politiku i ekonomiju "Kapital" koji postavlja interesantnu dilemu: kako ce se osecati sudija, koji bi eventualno vodio istragu ili sudio, sadasnjem direktoru carina (imajuci u vidu upletenost ove drzavne sluzbe u oraganizirani kriminal i korupciju), inace sinu pomenutog Stojanovskog, imajuci u vidu da je on clan saveta koji ocenjuje rad svakog sudije i moze ukoliko je nezadovoljan time povesti proceduru za njegovo rasresenje?

Svi ovi skandali medjutim i ovako vremenski koncentrirani nisu preise uzbudile ovdasnju javnost. Zapravo tocnije bi bilo reci da je uopste nisu uzbudile. Jedan od najverovatnijih razloga jeste da od ovog treceg po redu saziva makedonskog parlamenta to i moglo ocekivati.

A na pocetku svog mandata ovaj je sastav obecavao nesto drugo. Tada je koalicija, koja je parlamentarne izbore 1998 godine dobila sa sloganom "Za promene", obecavala nesto drugo. Tadasnji predsednik Sobranja profesor d-r Savo Klimovski je u svom prvom obracanju parlamentu kao "prvi medju jednakima" najavio je novu eru parlamentarne demokratije u Makedoniji, prakticiranje pravog parlamentarizma, nasuprot dotadasnjeg kvaziparlementarizma, u kome ce Sobranje biti otvoreno za gradjane. Klimovski naravno nije realizirao svoje obecanje, cak ga je na mestu spikera nasledio Stojan Andov. Covek koji ima skoro desetgodisnji staz prvog coveka parlamenta - bio je predsednik prvog parlamenta, otsluzio polovinu u drugom i vise od polovine treceg manadata na tom mestu. On je dokazao da ume da pliva u svim politickim vodama, vesto manipulirajuci parlamentarnim procedurama da bi ostvario ono sto je naumio. Naravno, kako je to koristio u vreme koaliciranja sa Socijaldemokratskim savezom Makedonije na stetu ljute opozicije u liku i delu VMRO-DPMNE i DPA, tako je u zadnje tri godine bio na zadatku sluzeci u obrnutom smeru.

Nakon prvog saziva koji je bio "pripravnicki"- koji se ucio pluralizmu, u kome nije bilo ubedljive vecine na niti jednoj strani parlamentarnih klupa i koji je zapravo prosao u sjeni zenita licnosti prvog predsednika Makedonije Kire Gligorova - na drugim izborima doslo je do situacije koja se u najmanju ruku moze oznaciti pocetkom devalvacije parlamenta, kao najvise institucije vlasti po makedonskom Ustavu. Naime na parlamentarnim izborima 1994 pobedila je koalicija "Zajedno za Makedoniju" pod ambrelom Kire Gligorova (koji je i bukvalno zavapio glasacima "Ne ostavljajte me samog!"). Koalicija je tada dobila cak dvotrecinsku vecinu u parlamentu. U takvim uslovima parlement je bukvalno marginaliziran, u njemu se samo formalno izglasavalo ono sto je politicki vrh pozicije zeleo.

Ono sto cini katastrofalnim rezultat delovanja treceg saziva makedonskog parlamenta lezi u dokrajcavanju takvog tretmana parlamenta i od onih koji su bili zrtve takve politike u drugom sazivu. A zastitni znak tog procesa je upravo "stari lisac" Andov. Treci saziv makedonskog parlamenta je i bez rata bio marginaliziran do kraja jer je koalicija za promene delovala upravo isto kao i prethidno vladajuca SDSM pre toga - sve je dogovarano u politickom vrhu nove vladajuce koalicije. Parlament, u kome se bukvalno naslo u vudu clanova "sve i svasta" samo je dogovoreno izglasavao. U vreme rata, najprije je taj isti politicki vrh kolicije bukvalno iskljucio parlament. A cestim dolaskom i pritiskom pretstavnika medjunarodne zajednice, koja je znala da ce efikasnije delovati ako drzi pod kontrolom drzavni vrh i lidere politickih partija, samo je pojacana potpuna marginalizaciju parlamenta. I resenje za izlazak iz rata u vidu ohridskog okvirnog sporazuma nadjeno je izvan parlamenta, u dogovoru lidera cetri najace politicke partije u parlementu sa pretstavnicima medjunarodne zajednice. I nakom toga sve se na taj nacin resavalo: s jedne strane su bili lideri 4 partije s druge pretstavnici EU i SAD koji su bukvalno i dogovarale sve odluke koje je aminovao parlement.

Da bi upotpunili negativni utisak o svom ucinku parlamentarci treceg makedonskog pluralistickog parlamenta su zdusno su se upustili u korupciji i organiziranom kriminalu koji ce svakako obeleziti ovu vlast.

ISO RUSI