AIM: start



WED, 24 JUL 2002 14:15:31 GMT

Koalicije i "sleperi"

Makedonija uoci izbora

AIM Skopje, 23.07.2002

Makedonija se nalazi na sudbonosnoj raskrsnici - jednom nogom je zakoracila u ambis korupcije i anarhije, a drugom tek dodiruje ono sto se zove demokratija. Na koju ce stranu krenuti, umnogome ce zavisiti od predstojecih jesenjih opstih izbora, zakazanih za 15.septembar, novog sastava Parlamenta i Vlade.

Glavna bitka i ovoga puta ce se voditi izmedju brojcano vecih i nadmocnijih politickih partija, sa stabilnom bazom, infrastrukturom i glasackim telom. Favoriti su opozicioni Socijaldemokratski savez, vladajuca VMRO-DPMNE i Demokratska partija Albanaca. Medjutim, iako veruju u sopstvene snage i rejting, oni su krenuli u lov na sitnije politicke partije, kako bi zacementirali svoju eventualnu pobedu.

Koalicija "Za Makedoniju zajedno", odnosno opozicini socijaldemokrati i liberaldemokrati, u svoju politicku orbitu vec su privukli nekoliko partija manjih etnickih zajednica - Bosnjaka, Srba, Roma, Vlaha i Turaka, sa kojima ce zajedno nastupiti na izborima.

I vladajuca VMRO-DPMNE pokusava da pridobije neke manje stranke, ali joj to slabo polazi za rukom zbog katastrofalno niskog rejtinga, tako da ce na izborima nastupiti sa sitnom Liberalnom partijom spikera Parlamenta, Stojana Andova.

Svesni da su na svim dosadasnjim izborima, ne slucajno, bili marginalizovani, predstavnici procentualno manjih stranaka etnickih zajednica, koje predstavljaju skoro 15 procenata stanovnistva Makedonije, sredinom maja ove godine pokusali su da se izbore za nizi izborni prag na birackoj listi u svih sest izbornih jedinica, kako bi i oni uspeli da dodju do svog zastupnika u Parlamentu.

"Ako u Makedoniji zivi 350.000 nasih sunarodnika, onda od 120 mesta u Parlamentu, 18 treba pripasti Srbima, Bosnjacima, Turcima, Romima, Vlasima i Egipcanima", istakli su tada u zajednickoj izjavi predstavnici sedam malih partija sa etnickim predznakom. Oni su podsetili da je sestim amandmanom Ustava predvidjena ravnopravnost u koriscenju birackog prava i politickog predstavljanja i zato su od drzave zatrazili da im zakonski dozvoli da se sami takmice za poslanicka mesta odgovarajuca broju etnickih zajednica.

"Kao male etnicke zajednice 12 godina bijemo bitku za ulazak u Parlament i nadam se da ce u narednom periodu sazreti saznanje da pored Makedonaca i Albanaca i ove etnicke zajednice moraju biti zastupljene u Parlamentu", izjavio je Bora Ristic, predsednik Srpske zajednice u Makedoniji, naglasavajuci da ce se time smanjiti opasnost da se Makedonija pretvori u binacionalnu makedonsko-albansku drzavu.

Vapaj manjih etnickih zajednica i njihovih stranaka, ni ovoga puta nije imao ko da cuje. Ta, za njih porazavajuca cinjenica, naterala ih je da svoje politicko "uhlebljenje" potraze u vecim, uglavnom opozicionim strankama. "Slepajuci" se uz mocnije, oni racunaju da ce dobiti bar deo kolaca vlasti, a pitanje da li ce time zadovoljiti apetite svoga etnikuma, iako im je to i te kako vazno, stavljaju u drugi plan, sve dok se ne vidi konacan postizborni raspored snaga.

Dakle, verujuci u obecani ravnopravni tretman, opozicionoj koaliciji "Zajedno za Makedoniju", u kojoj su glavni igraci socijaldemokrati, Branka Crvenkovskog i liberaldemokrati, Riste Penova, vec je, rekosmo, pristupilo nekoliko manjih etnickih stranaka - Bosnjaci, Srbi, Romi, Vlasi, Turci. Nije iskljuceno da njima pridu i druge manje politicke partije etnickih Makedonaca, koje su se izgubile u trazenju "treceg puta". Tu se pre svega misli na stranke koje su se brze rasturile, nego sto su stvorile zajednicku koaliciju "Za otadzbinu". Njihovom raspadu kumovale su ambicije partija da budu lideri u novom bloku, koji je pretendirao da ponudi novu politicku opciju u drzavi. Nakon raspada koalicije "Za otadzbinu", Demokratski savez ce pokusati da stvori novo jezgro sa manjim partijama. To isto namerava i Socijalisticka partija, koja je u pregovorima sa Demokratskim centrom, kao i VMRO - istinska. Partija Borisa Stojmenova, VMRO-makedonska, po svemu sudeci, postace "prikolica" udruzene opozicije "Za Makedoniju zajedno", a Demokratska alternativa na izbore ide sama.

I dok ove stranke lutaju u potrazi za mocnim politickim sponzorom, na makedonskoj politickoj sceni pojavila se nova koalicija - "Gradjanska alijansa za Makedoniju". Drugih pet politickih partija, takodje sa etnickim predznakom (Demokratska muslimanska partija, Demokratski savez Srba, Partija demokratskog pokreta Egipcana, Partija Vlaha Makedonije i Stranka demokratske akcije Makedonije) i Liga za demokratiju, deo su nove izborne koalicije, koja ce se zalagati za unitarnu i gradjansku Makedoniju. Najavljeno je da ce njima uskoro pristupiti jos dve stranke etnickih Turaka i Roma. Oni ce na izborima predloziti svoje kandidate u svih sest izbornih jedinica, a ocekuju da ce osvojiti najmanje deset poslanickih mesta.

Predizborna grupiranja su uocljiva i medju desetak stranaka Albanaca u Makedoniji. Manji ce se i ovde gurati uz vece i jace, ili bar one ciji rejting naglo skace, kao sto je slucaj sa strankom bivseg politickog lidera ONA, Ali Ahmetija, Demokratskom unijom za integraciju. Medjutim, za razliku od makedonskog politickog bloka, strankama Albanaca, bar za sada, nije prisla ni jedna od partija drugih etnickih zajednica.

Cilj partija koje ce same nastupiti na izborima je osvajanje praznog prostora izmedju sadasnjih partija na vlasti i opozicije. Ovaj njihov put do glasova nece biti efikasan zato sto nemaju dovoljno novca za predizbornu kampanju, pa ce zato biti prinudjene da cekaju ponude vecih partija o koaliciranju i tako, eventualno, osvoje neko mesto u makedonskom Parlamentu.

Veliko je, medjutim, pitanje koliko ce im to uspeti, posto politicki sistem u Makedoniji jos uvek nije potpuno stabilizovan, sto posebno dolazi do izrazaja upravo pred izbore. Za takvu nestabilnost politickog sistema u velikoj meri doprinosi izborni sistem, ne samo sa aspekta politickih partija, vec i sa aspekta drzave, institucija i zakonodavstva.

"Do sada nije bilo ni jednih izbora, lokalnih, parlamentarnih, predsednickih, a da sistem predhodno nije bio promenjen. To je izraz nestabilnosti", smatra profesor skopskog Univerziteta, Dimitar Mircev.

Jedan od pokazatelja nedefinisanosti politickog sistema je i to sto svakodnevno raste broj partija, kojih vec ima preko pedeset. Iako su sve one spremne da izadju na izbore, politicka borba ce se, ipak, voditi uglavnom izmedju vecih stranaka. Zanimljivo je, medjutim, da je potpuno jedinstvo partija makedonskog politickog bloka prakticno nemoguce. Bez obzira na brojna stranacka koaliciranja, pre svega manjih sa vecima, zbog ocitih i nepremostivih programskih, pa i ideoloskih razlika medju njima, stvaranje jedinstvenog makedonskog nacionalnog bloka jednostavno je nemoguce.

Za razliku od njih, i pored odredjenih nesuglasica, medju strankama Albanaca, bar u strategijskim pitanjima, nece biti nikakvih razlika, sto ce im omoguciti potpuniju konsolidaciju posle izbora. Drugim recima, posto se moze desiti da na izborima albanski blok dobije najvise poslanickih mesta u Parlamentu, za buduce formiranje Vlade odlucujucu ulogu ce imati upravo partije albanskog politickog bloka. Toga, vec sada, treba da budu svesne stranke Makedonaca i da na vreme odaberu sa kojom bi partijom Albanaca mogle da stupe u koaliciju nakon izbora.

DUSAN JOKSIC