AIM: start



SAT, 14 SEP 2002 16:45:30 GMT

Predizborni lov u mutnom

Suocena s mogucnoscu da izgubi prestojece izbore aktuelna vlada Makedonije je na berzi ponudila sav drustveni kapital s kojim raspolaze, kako bi, tvrde dobro upuceni, materijalno sto bolje obezbedila sebe i svoje bliznje. Unazad mesec dana je za male pare, netransparentno, ali i nezakonito, prodato vise proizvodnih i drugih kompanija. Nastale stete ce neko trebati tek debelo da plati.

AIM Skopje, 13.09.2002

Vlasnicka transformacija kapitala u Makedoniji traje od njenog osamostaljivanja, ali jos nije zavrsena. Svaka od dosadanjih vlada je to drustveno bogatstvo otudjivala kako je najbolje znala i umela. I za to bila hvaljena, ili kritikovana.

Ono po cemu ce biti zapamcena vladajuca garnitura premijera i lidera VMRO-DPMNE Ljubca Georgievskog, po oceni ekonomskih analiticara, je predizborna rasprodaja preostalih drzavnih udela u 355 firmi, sa predracunskom vrednoscu od bezmalo 445 miliona eura. I toa mahom netransparentno, insajderski (sa unapred dogovorenim klijentom), cesto uz ne postovanje pravne procedure, sa ogromnim diskontima od 70%, pa cak i do 98 posto od nominalne vrednosti. I jos za upola manje od toga, jer se mahom placa ne u kesu, vec u konvertibilnim sertifikatima, sveze izdatim za obestecenje stedisa piramidalnih stedionica, koji se na berzi odkupljuju sa prosecnom cenom od 47,7% vrednosti.

Prodaja se odvija na principu: "Ako nisi za sebe, nisi ni za sta", odnosno: "Ko ce kome, ako ne svoj-svome". Kupci su, dakle, tvrde upuceni brokeri, anonimusi, licnosti za koje se kasnije ispostavlja da su povezani sa clanovima vrha partija na vlasti, ili njihovi rodjaci, te poslovno bliski saradnici! Zbog izdavanja ovih "poslovnih tajni" novinarima, odnosno upoznavanja javnosti kako se za male pare, bukvalno preko noci stice velika ekonomska moc, neki od brokera su, na neodredjeno vreme, i suspendovani s posla!

Namenska i intenzivna dostava paketra akcija kojima raspolaze drzavna Agencija za privatizaciju berzi je pocela pre tri meseca. Podaci govore da je u tom periodu nove gazde dobilo 69 paketa akcija i da je ostvaren promet od 15,5 miliona eura. Prodaja je kulminaciju dozivela pocetkom septembra, na svega nedelju dana pre cetvrtih parlamentarnih izbora u zemlji i jos traje. Efekti ce se tek sumirati. A oni ce, tvrde nezavisni ekonomski analiticari, biti za drzavnu kasu katastrofalni, jer su na konto budzeta prebacene nenamirene obaveze veceg dela prodatih nerentabilnih kompanija.

Na prodaju su ponudjeni ne samo gubitasi, koji su odavno rak rana makedonske privrede, i dugo ih niko nije hteo, poput Rudarsko-Hemisko-Metalurskog kombinata "Jugohrom", rudnika olova i cinka "Sasa", fabrike autobusa "11 Oktovmri" i NIP "Nova Makedonija". Vec i drzavne akcije u dobro stojecim kompanijama, kao sto su "Makedonske telekomunikacije", "Okta" i skopska "Toplifikacija", za koje ima vise zainteresovanih, a dobili su ih, ispod ruke, bez natcanja na berzi, aktuelni menadzeri.

Strukturne reforme se obicno, potsecaju ekonomski analiticari, prave na pocetku mandata, a ne na kraju, kao sto je to slucaj sada u Makedoniji. Dali je reformski duh vlastodrzaca proradio u pet minuta do dvanaest samo zbog patriotizma, ili radi provizije i pranja tokom vladavine stecenog prljavog novca, tek treba da se utvrdi, kaze predsednik Veca Saveza Sindikata Vanco Muratovski i dodaje da ce Sindikat, nakon izbora, to traziti. Bez obzira koja politicka opcija bude pobednik. Jer, nigde na svetu nema besplatnog rucka. Neko ce sve ovo kad-tad morati "debelo" da plati! A radnicima je dosta tudjih cehova na ledjima!

Predizborna prodaja RHMK "Jugohroma" i NIP "Nove Makedonije", nekadasnjih privrednih giganata, sada na kolenima, privukla je najvecu paznju javnosti.

Novi gazda tetovskog kombinata za proizvodnju ferosilicijuma je francuska kompanija "SCMM" iza koje stoji nemacki "Krup Tisen". U kupoprodaznom dogovoru, koji su potpisali ministar ekonomije Besnik Fetai i predsednik SCMM Pjer Rozen, stoji da su ovi strateski investitori "Jugohrom", realno procenjen nesto manje od 10 miliona, dobili za svega 500 hiljada eura, ili za priblizno 6% njegove trenutne vrednosti. Uz to potupno isciscen od dugova. Novac treba da uplate na pet godisnjih rata i da u tom vremenskom periodu, u razvoj sada novoimenovane kompanije "Sil-mak" uloze deset miliona eura. Dinamika investicija ce biti odredjena posebnim aneks dogovorom. Novi vlasnici su se jos pismeno obavezali da ce na posao vratiti hiljadu radnika. Polovinu odmah nakon reaktiviranja u oktobru, a ostalih 500 u roku od sedam meseci, te da minimum godinu dana nece nikoga otpustiti.

Sindikat je trazio da taj rok bude dva puta duzi, pa je stoga ostao nezadovoljan. Ipak, nakon razgovora sa novim gazdama kompromis je postignut. Kao kompenzaciju sto ce zaposliti vise ljudi nego sto je potrebno i sacuvati socijalni mir, kupci Jugohroma su od vlade istrgovali benificiranu cenu struje, (placace 2,2 eura za potroseni kilovat dok cena ferosilicijuma na svetskoj berzi ne poraste), te dozvolu za formiranje slobodne ekonomske zone, sto ce prakticno znaciti bezcarinski uvoz repromaterijala i ostalih sredstava za rad.

Restartiranje "Jugohroma" je od velike vaznosti za krizni tetovski region. Kada uskoro ljudi budu radili i dobro zaradjivali, nece imati ni vremena, ni interesa za politiku, kazu, puni optimizma, lokalni i drzavni funkcioneri. Posebno ih raduju planovi stranaca da uz proizvodnju ferosilicijuma formiraju i kompaniju za prikupljanje starog zeljeza sa ambicijom da ona postane regionalni centar na Balkanu. Poverenje u Francusko-nemacki konzorcijum je ogromno, jer je SCMM, potsetimo, pre dve godine kupio nekada najveceg makedonskog gubitasa, kavadaracki FENI i, na opste zadovoljstvo, uspeo da ga spasi propasti. Dali ce imati istu srecu i sa Jugohromom, treba sacekati i videti.

Posve je razlicita prica o predizbornoj prodaji najstarije novinsko izdavacke kuce u zemlji "Nova Makedonija" posve nepoznatoj kompaniji "Jug usluge" iz Slovenije, registrovanoj u Mariboru. Odvijala se iza kulisa ogradjenih "celicnim" zavesama, kako ogorceno primecuju kolege novinari sto tamo rade, zabrinuti za svoju potupno neizvesnu sudbinu i radnu buducnost. Uz to jos propracena brojnim manipulacijama i kontradiktornim izjavama glavnih aktera ekspresnog biznis dila koji su uslove prodaje menjali vise puta tokom kupoprodaznih pregovora. Vladino telo za strukturne reforme je, na primer, odlucilo da inostrani kupac ne mora da dostavi revizorski izvestaj o svom bonitetu, da se nacin isplate moze dogovoriti u cetiri oka, te da se akcije mogu prodati ako se na tender javi i samo jedan zainteresovan klijent !? Uobicajena zakonska procedura je da se bira izmedju vise kandidata. Sve to je trasiralo put raznim spekulacijama i sumnjama da iza Slovenaca, koji su samo navodni, stoje celnici najvece vladajuce partije, odnosno, kako to primecuju neki analiticari, "Holding kompanija VMRO-DPMNE".

NIP "Nova Makedonija" sa ogromnom zgradom u centru Skoplja, (nekada popularni Dom stampe), sa vise dnevnih, nedeljnih i periodicnih listova, sa savremeno opremljenom stamparijom i najrazgranatijom prodajnom mrezom u zemlji, (preko 400 trafika), sa znacajnim poslovnim prostorom u strogom centru Beograda i Zagreba, je procenjena na 14 miliona eura.

Za 69,7% akcija tog kapitala, kompanija "Jug Usluge" se navodno, obavezala da u roku od dve nedelje uplati 2,3 miliona eura i da prihvati 10,5 miliona eura dugova prema javnim preduzecima i privatnim doveriocima,( od ukupnog negativnog bilansa NIP-a 16,7 miliona eura, inace u tenderskoj dokumentaciji prikazan tri puta vecim nego u poslovnim knjigama NIP-a ), koji ce placati na rate, ukoliko zadrzi svih 1427 zaposlenih. Uz to u periodu od pet godina treba da investira 6 miliona eura!

Upuceni, medjutim, tvrde da su dogovoreni uslovi za kupca mnogo povoljniji, odnosno da ce vlada, a ne on, na osnovu aneksa, platiti veci komad dugova. Slovenci su, navodno, zainteresovani samo za trafike i poslovni prostor van zemlje, u Srbiji i Hrvatskoj, a VMRO-DPMNE za stampariju i novine. Kruze price da ce Dom stampe ubrzo biti pretvoren u hotel, da ce zaposleni novinari, koji nemaju drugog resenja, biti sobarice i konobari, da ce biti ugaseni nerentabilni listovi, a takvi su gotovo svi koje izdaje NIP, odavno. I sta li jos ne!

Glasine dobijaju na intenzitetu kako istice predvidjeni rok za uplatu otkupa, a na racunu Agencije za privatizaciju jos nije stigao ni jedan od dogovorenih 2,3 miliona eura. Nezvanicno se saznaje da se na makedonskoj berzi primecuje ubrzano kupovanje sertifikata piramidalnih stedionica i da to rade ljudi bliski VMRO-DPMNE koji su se, navodno preracunali, pa u jeku kampanje, nisu u mogucnosti da obezbede potrebni kes za ovaj dil. Sa sertifikatima bi mogli da ustede vise od milion eura!?

Racune im je izgleda, iz samo njemu znanim razlozima, pomutio, "prva violina" u svim predizbornim rasprodajama drzavnog kapitala, ministar ekonomije Besnik Fetai. Javno je obznanio da su Slovenci hteli da NIP "Novu Makedoniju" kupe, ne svojim, vec makedonskim novcem, ali da to Komisija za strukturne reforme nije prihvatila. Najavio je ponistenje tendera, ukoliko do 17 septembra, kada istice zakonski rok, kupci ne ispune svoju obavezu.

Sumnje da iza ekspresno i na navedeni nacin utvrdjene kupovine "Nove Makedonije" stoji najveca vladajuca partija podgreva i pisanje opozicionih novina koje, prenoseci clanke slovenackih ekonomskih medija, tvrde da je "Jug usluge" of-sor kompanija koja u Mariboru uopste nema sediste, niti direktore sa kojima moze da se razgovara, vec samo nekog predstavnika. Tvrdi se, takodje, da je ona unajmljena da privremeno posreduje za VMRO-DPMNE, kako se neki politicki vrazi-rivali, ne bi dosetili u "kom grmu lezi zec" i unosni biznis osujetili. Za uslugu je, razumljivo, utvrdjena "pristojna" provizija. Spekulira se i o panicnoj nervozi koja, navodno ovih dana, vlada u redovima vmrovaca, te da su, da pomognu kreditom, kako postizborni planovi ne bi propali, zamoljene dve makedonske banke!?

Sta je od svega ovoga tacno, a sta ne, jednostavno nije moguce proveriti dok ne prodju izbori. Ali, ako je suditi po onoj narodnoj "gde ima dima-ima i vatre" onda je lako poverovati da ce krajnje sumljiva privatizacija najstarije makedonske novinsko izdavacke kuce ubrzo postati stvarnost.

BRANKA NANEVSKA