AIM: start



SAT, 21 SEP 2002 21:27:35 GMT

Izbori zavrseni, sta dalje?

I pored toga sto famozni "brat Ljube", ministar unutrasnjih poslova Makedonije, i dalje pokusava na svoj nacin koregirati izborne rezultate, parlamentarni izbori u Makedoniji su zavrseni, pobednici i porazeni su poznati.

AIM Skopje, 20.9.2002

Tagikomicno, budalasto naivno delovali su upad "delegacije" VMRO-DPMNE - koju su sacinjavali ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, potpretsednik partije, sef izbornog staba i ministar poljopriprede Marjan Gjorcev i sekretar partije Vojo Stojanovski - u kancalariju predsednice Drzavne izborne komisije(DIK) Mirjane Lazareve Trajkovske neposredno pre obljavljivanja zvanicnih rezultata parlamentarnih izbora, sa namerom da je ubede da posredi sofisticirani falsifikat izbora i shodno tome verovatno ponisti izbore. Nikakva ubedjivanja Trajkovske da nema vremena za sastanke, jer DIK treba u zakonskom roku objaviti rezultate, nisu sprecili Boskovskog i ostale u njihovoj nameri. Na kraju do sastanka je doslo, a na njemu na strani predsednice DIK sedeo i je ovdasnji ambasador OSBE Kreg Xhenis, a nakon toga je trajkovska dobila i fizicko oezbedjenje. Noc pre toga MUP je izvrsio upad u stampariju gde je stampan izborni materijal s ciljem da nadje dokaze da je stampano 480 000 glasackih listica vise koji su zatim upotrebljeni za veliki izborni falsifikat. I nakon toga Boskovski je nastavio na partiskim pres konferencijama istovremeno prihvatati izborne rezultete i govoriti o velikom izbornom falsifikatu.

Ali i pored toga svima ovde je jasno da su parlamentarni izbori 2002 u Makedoniji zavrseni velikom pobedom opozicije. Na makedonskoj strani koalicija "Za Makedoniju" koju predvodi Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) dobio je polovinu sedista u novom parlamentu. Dosadasnja vladajuca koalicija VMRO-DPMNE i liberali osvojili su gotovo upola manje mesta(33). Samo socialisti sa svojim predsednikom Ljubosavom Ivanovim Zingom pretstavljace ostale makedonske partije. Na albanskoj strani nadmocnu pobedu odnela je partija Ali Ahmetija, Demokratska unija za integraciju (DUI) sa 16 parlamentaraca ispred Demokratske partije Albanaca sa 7 i ostalih - Partije za demokratski prospritet 2 i Nacionalno demokratske partije sa jednim mestom u novom parlamentu.

I ovi parlamentarni izbori su pokazali da makedonsko biracko telo ume da kaznjava. Biraci su poslali i nedvomislenu poraku da su postali nervozniji, te da ce ubuduce kaznjavati one na vlasti i brze i nemilosrdnije. Utisak jeste da su ovi izbori rascistili guzvu koja je vladala na makedonskoj politickoj sceni. Time sto su glavnu ulogu u novom parlamentu preuzela 4 politcka bloka, do kraja su marginalizirane, i verovano nece se odrzati cekajuci naredne izbore, sve male partije koje su imale ambicije da zauzmu prostor "trece opcije".

Na politickom planu jasno je da je makedonski elektorat dao poddrsku onima koje su se trudili da iz 18 mesecne krize izvuku pouke, koji su sfvatili da je zavrsena osetljiva faza, cak bolno emocionalno suocavanje sa novom realnoscu, novim temeljima na koji pociva makedonsko drustvo.

Ohridski sporazum, koliko god su sve strane bile nezadovoljne njime, prihvacen je kao polazna tocka. Ove izbore izgubili su oni koji ga nisu prihvatili, koji su trazili njegovu reviziju, cak i odbacivanje. A takvih je bilo i medju politicarima i medju onima koji uticu na stvaranje javnog mnjenja. Prve su biraci izbacili iz fokusa politickog zivota, drugi ce se verovatno tamo naci ako nastave stvaraju politicke dogadjaje, umesto da o njima informisu.

Za razliku od ranijih izbora vidljiva je i jedna tendnecija, koja istinu za volju jeste samo naznaka, ali koja nagovestava uspostavljanje normalnijih politickih prilika. Dosada se politicka bitka vodila uglavnom s ciljem da se u okviru zatvorenih, podvojenih zajednica na etnickoj osnovi stekne vodeca pozicija da se ekskluzivno pretstavlja svoja etnicka zajednica i da se u prakticiranju vlasti u to ime dogovara sa pretstavnicima "drugih".

Ponuda politickih opcija pre ovih izbora i pored etnicke podeljenosti nudjene su razlicite opcije unutar njih samih. I Makedonci i Albanci u svojim zatvorenim krugovima i izmedju svojih etnickih partija imali su mogucnost za razliciti izbor. Razlike koje su postojale izmedju Demoratske unije za integraciju i Demokratske partije Albanaca po pojedinim pitanjima (Orhidski sporazum, karakter drzave i njena buducnostů) bile su mnogo vece, nego njihove pojedinacne razlike sa partnerima sa makedonske strane - SDSM-om i VMRO-DPMNE.

Glasaci su se opredelili izmedju opcija "puna implementacija Ohridskog sporazuma". "Makedonija kao zajednicka drzava" i "verbalnog radikalizma" "zahteva koje Ohridski sporazum nije ispunio" i "sna za nacionalno ujedinjenje". Pobedili su oni koji su za punu implementaciju sporazuma na stetu onih koji su sporazum oznacavali kao izvor svih zla nametnut zaverom citavog sveta protiv Makedonaca i njihove nacionalne drzave.

I nije bez znacenja sto biraci nisu prihvatili crveno-crnu partisku ikonografiju dvolavog orla Skenderbega i lavova VMRO vec su se odlucili za nenacionalne boje i simbole partija pobednica.

Pre izbora - u zestini predizboren kampanje, ali i kasnije - (zlo)upotrebljavano je pitanje ko ce s kim koalicirati u novoj vladi. SDSM kao pobednik na makedonskoj strani i pre izbora nije prihvatio etnicko koaliciranje ponudjeno sa strane VMRO-DPMNE, koliko god je to rizicno izgledalo jer je optuzivan za nacionalno predavstvo.

U drustvu, koje je jos uvek jako podeljeno po etnickoj osnovi, poverenje Albanaca stekli su nedosmileno Ali Ahmeti i jegova DUI. U postohridskoj Makedoniji pozicija pobednika na izborima partije drugih zajednica je relativiziralo koncentraciju njene moci. Novi ustavni mehanizam, po kojem se za osetljive i vazne zakone glasa odvojeno, te potrebna je i saglasnost vise od polovine narodnih poslanika iz redova etnickih zajednica zastupljenih u parlamentu, relativizira i pitanje dali je ta partija deo vlasti ili ne. Niti jedan zakon, koji je bitan za status zajednice koju pretstavlja, se ne moze doneti ako ona kontrolira "svoje" parlamentarce.

SDSM je kao partija promovirala i prakticirala politicko opredeljenje da u vladama koje vodi uvek ima pretstavnika albanske politicke partije, po mogucnosti one najace. Bilo bi ravno politickom samoubojstvu da se SDSM sada sam otkaze toga. Fakt da su mogucnosti izbora koalicionog partnera prakticno svodi na DUI samo na prvi pogled komplicira stvari.

SDSM ce politicki racionalno prihvatiti DUI za svog koalicionog partnera u vladi, svojom voljom, ili u parlamentu i mimo svoje volje. Prva varijanta je laksa ako se to desi nakon sugestije medjunarodnog faktora, posebno SAD. Dnevno politcka logika "Ametija ne volimo, DUI prihvacamo" pada u vodu pred stamenim argumentom da je Ahmeti zapravo DUI, iza kojeg stoji najveci deo albanskog elekorata. Ako se to razume i postuje sve je lakse, pa i dogovor o koliciranju koji ce podrazumevati i takticke poteze partnera u novoj vlasti radi amortizacije nepotrebnog iritiranja svog dela javnosti.

AIM SKOPJE

ISO RUSI