AIM: start



SUN, 29 SEP 2002 23:49:03 GMT

Biznis pravila-da bi te udavila?

Privrednici Makedonije, zateceni i neinformirani, reaguju i traze objasnjenja, dok zemlja ceka pred vratima Svetske trgovinske organizacije. Naime, Vlada na odlasku je uspesno, ali najazlost, krajnje netransparentno, zavrsila pregovore i sve druge potrebne formalnosti za ulazak u STO. Za aktiviranje statusa ravnopravnog clana treba jos obostrana ratifikacija i naravno, mnogo organizovanog rada i remonta potpuno nepripremljene domace ekonomije koja je, odavno, na kolenima.

AIM Skopje, 29.09.2002

U ocekivanju da se finaliziraju izborni rezultati i konstituiraju novi zakonodavni dom-Sobranje i Vlada, privrednici Makedonije dobijaju prva saznanja o onome sto ih ceka kada za koji mesec njihova zemlja postane ravnopravna clanica Svetske trgovinske organizacije -STO. I naprosto ne znaju dali da se raduju, ili da placu?! Razloga imaju i za jedno i za drugo.

Svi su ubedjeni da je za Makedoniju i te kako dobro da postane deo velike svetske trgovinske porodice. Jer se 98 % robne razmene na nasoj planeti odvija preko STO. Proizvodi sa oznakom "made in Macedonija" ce moci da se neometano plasiraju na trzistima 144 zemalja clanica i jos tridesetak zemalja koje cekaju u red da bi to postale! To ce znaciti posticaj izvoza, razvoja, privlacenja toliko potrebnog inostranog kapitala, nove investicije, a samim tim i nova radna mesta za armiju od preko 370 hiljada nezaposlenih, ili bezmalo 40% radno sposobnog stanovnistva, po cemu je ova zemlja, potsetimo, neslavni evropski rekorder!

Ali, to ce znaciti i savladavanje "porodicne" jedinstvene azbuke ponasanja, postovanje dogovorenih principa i pravila, ustupanje dela ekonomskih ingerencija vlade na nadnacionalno- globalno nivo, ali i na podnacionalno - lokalno, dakle da se decentralizira, sto ce za slabasnu makedonsku privredu, odavno na kolenima, biti i te kako bolno i komplikovano, upozoravaju nezavisni ekonomski analiticari. Bice potrebno potpuno harmonizovati domace trgovinsko zakonodavstvo sa evropskim i svetskim, ojacati legislativu za zastitu intelektualnog vlasnistva i unistiti piratske kompakt diskove, ukinuti razna kvantitavna ogranicenja, smanjiti carinske tarife i potpuno eliminirati protekcionosticku ulogu drzave u kreiranju ekonomske politike!

Jer, nediskriminacija, liberalizacija i transparentnost su bazicni principi i glavni oslonac multilateralnog trgovinskog sistema putem kojeg se ostvaruje i unapredjuje medjunarodna robna razmena u uslovima lojalne konkurencije. A udaljenost Makedonije od tih ekonomskih kategorija se trenutno moze meriti svetlosnim godinama!

Makedonija u Svetsku trgovinsku Organizaciju ulazi potpuno nepripremljena, pa ce stoga, cena koja ce morati da se plati, biti, sasvim sigurno, veoma visoka. Ocena je saopstena na Savetovanju koje su ovih dana u Skoplju, post festum, organizovali Udruzenje gradjana za odrzljiv razvoj i Ministartvo ekonomije.

Uznemirenost medju privrednicima na cija ce ledja, nesumljivo, pasti najveci teret ulaska u STO, je ogromna. Brine ih mnogo sto-sta. Tehnoloska zaostalost proizvodnih kapaciteta, kazu da je poslednja fabrika, na primer u skopskom OHIS-u, izgradjena pre dvadeset godina. Zatim visoke cene energenata, struje, a posebno nafte, koja je ovde dva puta skuplja od berzanske, odnosno propan -butan gasa koji je cak 40% skuplji nego u svetu. Brine ih fiskalna nedisciplina, visoke bankarske kamate na novcane pozajmice za proizvodnju (obrtna sredstva su odavno jedna od najvecih rak rana makedonskih firmi), koje se krecu od 18% do 22%.Uz to se jos i strahuje da damping cene velikih svetskih kompanija bukvalno ne uniste posustalu i neorganizovanu domacu proizvodnju!

Kada se sve sabere i oduzme, onda postaje jasnije koliko ce makedonski proizvodi biti konkurentni na trzista gde se zna ko sta radi i zasto, gde vlada red i disciplina na svim nivoima, gde kamate ne prelaze 5 do 6%!

Privrednici ostro zameraju Vladi, nacionalnom koordinatoru i njegovom strucnom timu, sto su pregovore vodili, takoreci, inkognito, sto ih nisu pitali za ni za sta kada je za to jos bilo vremena. Sada im ne preostaje nista drugo do da se late posla i da, zajedno sa novom vladinom garniturom, pokusaju ispraviti, ako se sta ispraviti moze, kako ih, podvalce:" svetska biznis pravila ne bi udavila". Potsecajuci na poznatu makedonsku narodnu poslovicu: "Koga se mazese sto ti se cinese, nevesto", u prevodu: "Kada si se udavala, na sta si mislila mlada", zatrazili su da se maksimalno koristi pomoc koju STO daje novim zemljama clanicama, da se u Skoplju otvori njihov kontrolni punkt na kojem ce u svako doba dana, ili noci, moci dobiti odgovore na pitanja sto im zadaju glavobolju, te da se menadjeri salju na obuku u Zenevu sve dok "azbuka liberalizovane svetske trzisne ekonomije ne bude savladana do zadnjeg slova"!

Predstavnici nadleznih ekonomskih ministarstava su prisutni strah privrednika pokusali ublaziti tvrdnjom da se tokom pregovora sa STO vodilo racuna o svemu, posebno o razvojnoj komponenti i sofisticiranim merama zastite, kao sto su izvozne stimulacije i povoljni krediti. To je naime, imperativ predvidjen i izvoznom Strategijom koju je 1999 godine uradio strucni tim Makedonske Akademije Nauka i Umetnosti, a kojom je, za ozivljavanje privrede i poboljsanje zivotnog standarda stanovnistva, predvidjen rast bruto domaceg proizvoda od 7%. Uz to ni Sobranje nije sedelo skrstenih ruku. Poslanici su prihvatili vecinu od, za uspehsan start u STO, potrebnih pravnih i ekonomskih zakonskih propisa koje sada samo treba poceti dosledno sprovoditi!

Na putu do konacnog ozvanicenja ulaska zemlje u STO, a to ce biti, ako sve bude teklo kako je planirano, najranije do kraja ove 2002 godine, a najkasnije do marta iduce, ima mnogo posla za sve. Pocev od Vlade, preko Sobranja i Privredne Komore, do samih menadjera i radnika.

Ministar ekonomije vlade na odlasku Besnik Fetai, koji je bio glavni makedonski pregovarac sa STO, optimisticki ubedjuje zabrinute privrednike da se izborio za maksimalni specijalni status Makedonije u prelaznom periodu, da ce domace trziste biti otvarano postepeno, osobito za one proizvode od vitalnog znacaja za domacu ekonomiju, kao sto su poljoprivredni, kako ne bi odmah bili izlozeni zestokoj spoljnoj konkurenciji!

Razmena roba sa inostranstvom ce, dakle, biti liberalizovana postepeno, ukidanjem svih van cariskih mera zastite, kada se za to store uslovi. Do tada ( vremenski rok zavisi od angazovanja svih ucesnika u lancu), ce biti zadrzane kombinovane carinske stope. Placanja carina ce biti oslobodjeni uvezeni repromaterijali i ona roba koja se u Makedoniji ne proizvodi, poput kompjutera, ili automobila, na primer.

Kategorija kvota, koja je bila znacajan izvor korupcije, je vec na samom startu, naglasava nacionalni koordinatror Fetai, eliminirana. Ostaje samo ona za uvoz sto hiljada tona psenice, koja se domacom proizvodnjom ne namiruje, kako bi se zastitila cena hleba. Bice realizovana po principu "prvi dosao-prvi usluzen", a ne kao do sada partijskim protekcionizmom.

Makedonski pregovaracki tim je, ako je verovati ministru poljoprivrede na odlasku, Marjanu Gorcevu, uspeo da se izbori za subvencije u poljoprivredi vredne 16 miliona eura godisnje, za zastitne cene psenice i duvana, za premije proizvodjacima suncokreta i secerne repe.

Makedonija je u pregovorima za clanstvo u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji, koji su poceli daleke 1994 godine i vise puta bili prekidani, uglavnom, zbog protivljenja i uslovljavanja Grka, stratovala sa prosecnim carinskim opterecenjem uvoza od 14%. Sada, kada je taj proces zavrsen, ono je u proseku svedeno na nekih 8 %. Tvrdi se da je izdejstvovana veca carinska zastita ranog povrca, voca, mleka i mlecnih proizvoda, zatim jagnjeceg i svinjskog mesa, cigreta i vina. Prosecna zastitna carinska stopa za poloprivredne proizvode ce biti oko 14%, a za tekstilne 17,5% i to u tranzicionom peridu koji ce trajati do osam godina. Bela tehnika ce se uvoziti sa cariniom od 15%, a zeljezo i celik od 15 do 20 posto. Pregovaralo se sa svim zemljama clanicama STO posebno, sa svima su potpisani potrebni dokumenti cija je ratifikacija u Generalnom Savetu organizacije zakazana za 15 oktobar, a u Sobranju Makedonije, s obzirom na smenu izvrsne vlasti, treba da se obavi u roku od sest meseci.

Postojeci Sporazumi o slobodnoj trgovini koje Makedonija ima potpisano sa drzavama sa prostora nekadasnje SFRJ, Evrope i sveta, ce morati da se usaglase sa novim pravilima STO. Veoma je bitno da se broj strateskih partnera sa sadanjih deset, bar duplira sto pre, kako bi se maksimalno iskoristili ponudjeni uslovi STO koji su, navodno, podvlace dobro upuceni, znatno povoljniji od onih namenjenih Albaniji, Bugarskoj i Hrvatskoj ?!

Ukoliko zaista i iskreno zeli da sto pre postane 145 ravnopravni clan Svetske trgovinske organizacije, od cega je korist vise nego znacajna, Makedonija mora raditi timski, brzo, ali mudro i oprezno, naglasavaju nezavisni ekonomski analiticari. Nudeci svoju pomoc novoj vladi, sa velikom dozom optimizma prizeljkuju da se ovoj maloj, napacenoj zemlji "dogodi Kina", odnosno investicioni bum kakav je nakon ulaska u STO dozivela najmnogoljudnija drzava na svetu!

BRANKA NANEVSKA